Kako pokrenuti sopstveni biznis - potpuni vodič za početnike

U svetu koji se menja brže nego ikad, želja za sopstvenim biznisom više nije samo hrabra ideja - za mnoge je postala neophodnost. Kada plata kasni, a gazda gleda u pod, u glavi se roji mnoštvo pitanja: Da li mogu sama? Koliko para mi treba? Šta ako propadnem? Istovremeno, svuda oko vas niču nove radnje, neko uspeva, neko zatvara posle šest meseci. Ovaj tekst nije obećanje lake zarade, već detaljna mapa koraka koje morate da pređete da biste pokrenuli legalan posao - uz sve one „sitne“ birokratske kvake zbog kojih ljudi dižu ruke pre nego što i počnu.

Od ideje do prvog kupca: šta zaista treba da znate

Svaki uspešan privatni biznis počinje sa nekoliko neglamuroznih nedelja istraživanja. Pre nego što uopšte pomislite na pečat i fiskalnu kasu, zapitajte se: koji problem rešavam i kome? Nije dovoljno da volite da pravite torte ili da osećate da je u komšiluku hitno potrebna prodavnica zdrave hrane. Iza tih osećaja mora da stoji barem okvirna računica: koliko ljudi živi u tom naselju, da li već postoje slične radnje, kolika je prosečna kupovna moć i - najvažnije - koliko ste spremni da izgubite pre nego što posao postane samoodrživ.

Kroz mnoštvo iskustava ljudi koji su prošli ovaj put, ponavlja se jedan zlatni savet: ako nemate ušteđevinu za najmanje godinu dana života bez prihoda, ne počinjite. Preduzetništvo nije izbor između plate i zarade; to je period u kome mesecima dajete više nego što primate. Neko će reći da je potrebno 1000 evra samo za prvo punjenje voćem i povrćem, drugi će tvrditi da se sve može i sa 300. Istina leži u vašoj konkretnoj situaciji, zato je biznis plan - makar ispisan na običnom papiru - vaš prvi obavezni papir, iako ga država ne traži.

Registracija: jednošalterski sistem i prvi susret sa administracijom

Kada ste ideju pretvorili u približnu računicu, sledeći korak je otvaranje preduzetničke radnje ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). U Srbiji danas postoji značajno olakšanje u odnosu na period od pre desetak godina - jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata omogućava da na jednom mestu, u Agenciji za privredne registre (APR), predate jedinstvenu registracionu prijavu i dobijete ne samo rešenje o osnivanju, već i poreski identifikacioni broj (PIB), bez dodatnog odlaska u poresku upravu.

To znači sledeće: podnošenjem jedinstvene prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika, na jednom šalteru u APR-u podnosilac dobija rešenje o registraciji zajedno sa poreskim identifikacionim brojem u roku koji ne traje duže od pet dana. Nema više lutanja između šaltera, nošenja gomile formulara i čekanja u redovima - bar u ovoj fazi. Ipak, to ne znači da je sve završeno.

Sledi izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika, a naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje upisanom u rešenju. Ovo je jedan od onih detalja koji deluju sitno, ali greška može da vam zagorča život prilikom otvaranja računa ili sklapanja ugovora. Cena izrade pečata je zanemarljiva u odnosu na ostale troškove, ali nemojte je preskočiti.

Poreska uprava i PIB: kičma legalnog poslovanja

Iako ste PIB dobili kroz jednošalterski sistem, ne treba zaboraviti da poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja - to je jedinstveni i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode. Zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta, i prati vas kroz čitav poslovni vek. Bez njega ne možete otvoriti račun, izdati prvi račun ili se prijaviti u sistem PDV-a kada za to dođe vreme.

Ukoliko pokrećete delatnost koja zahteva posebne uslove, poreska uprava će vam tražiti odgovarajuća rešenja nadležnih organa. Tu dolazimo do jedne važne rečenice koja se često provlači kroz propise: rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Ovo se posebno odnosi na delatnosti poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova, drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti, industrijske proizvodnje životnih namirnica i prometa svežeg mesa. Ako planirate nešto od navedenog, prvo pribavite ovo rešenje, pa tek onda registrujte delatnost. Kontrola ispunjenosti propisanih uslova vršiće se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti, i ne treba se nadati da će inspektor zažmuriti.

Otvaranje računa u poslovnoj banci

Privatni preduzetnik otvara tekući račun (ranije žiro račun) kod poslovne banke, u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu. Dokumenta koja su vam potrebna propisana su odlukom o uslovima, načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa. Konkretnije, spremite sledeće:

• Zahtev za otvaranje računa - dobija se u banci;
• Rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa (APR);
• Izvoz iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži vaš poreski identifikacioni broj (PIB);
• Karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima sa računa, potpisan od ovlašćenog lica i overen pečatom koji će se overavati na instrumentima plaćanja - obrazac takođe dobijate u banci;
• Overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje na propisanom obrascu.

Račune privatnih preduzetnika banke vode sa mogućnošću otvaranja računa u jednoj ili više poslovnih banaka, pa čak i da li ćete koristiti usluge samo jedne ili više njih, stvar je vaše procene. Imajte na umu da svaka banka ima svoje tarife, a mesečno održavanje i provizije mogu da budu osetna stavka u početnim mesecima.

Uvođenje fiskalne kase i GPRS terminala

Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i pratećoj uredbi, privatni preduzetnici su u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalne kase, osim ako ne spadaju u izuzetke. Fiskalna kasa se nabavlja od ovlašćenih proizvođača, a pre početka rada mora biti fiskalizovana od strane radnika poreske uprave. Istovremeno, prilikom ugovaranja nabavke fiskalne kase, vrši se i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka (GPRS), čime se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija kontrola poreskih obveznika.

Ipak, nisu svi obveznici dužni da imaju fiskalnu kasu. Zakon predviđa niz izuzetaka, među kojima su, na primer:

• prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju;
• prevoz robe u drumskom saobraćaju i taksi prevoznici;
• banke i druge finansijske organizacije, osiguranje i reosiguranje;
• PTT usluge;
• advokatski poslovi;
• ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe (kolporteri);
• prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koje se naplaćuju pouzećem;
• usluge čistača cipela i nosača;
• prodaja proizvoda preko automata.

Od obaveze fiskalizacije oslobođeni su i poljoprivredni proizvođači koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode, kao i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji prodaju proizvode domaće radinosti. GPRS terminal ne moraju da nabave prodavci koji promet obavljaju na tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje.

Važno je napomenuti da su od 1. juna 2009. godine fiskalnu kasu morale da nabave i turističke agencije i zdravstveni sektor, uključujući zdravstvene usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje, veterinarske ustanove (osim primarne terenske zaštite), kao i usluge šivenja po narudžbini i proizvodnju odeće. Kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti, tako da ovu stavku ne treba shvatiti olako.

Paušalno oporezivanje ili vođenje poslovnih knjiga?

Jedno od najčešćih pitanja je da li se isplati biti paušalac. Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige osim knjige evidencije, i plaćaju unapred utvrđen iznos poreza i doprinosa, bez obzira na ostvareni promet. Ova opcija je privlačna jer nema knjigovođe, nema sastavljanja završnih računa, a novac sa poslovnog računa se može podizati do određene dnevne granice bez pravdanja. Paušalni porez plaćaju, između ostalog, frizeri, časovničari, obućari, krojači, moleri, automehaničari, pekari, poslastičari, zlatari, stakloresci, foto-usluge i čitav niz drugih delatnosti koje su taksativno navedene u odgovarajućim pravilnicima.

Nasuprot tome, trgovina i ugostiteljstvo uglavnom ne mogu biti paušalno oporezovani. To znači da ćete morati da angažujete knjigovođu, vodite poslovne knjige i plaćate porez na ostvareni prihod. Knjigovođa će vam obračunavati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (11,00%), zdravstveno (6,15%) i osiguranje za slučaj nezaposlenosti (0,75%), što zbirno daje stopu od 35,8% na zaradu - plus porez na zaradu od 12% umanjen za neoporezivi iznos. Ako ste istovremeno i zaposleni na drugom mestu i firmu registrujete kao dopunsku delatnost, stope su povoljnije, ali ne drastično.

Granica za ulazak u sistem PDV-a je promet veći od osam miliona dinara u prethodnih 12 meseci. Sve dok ste ispod tog iznosa, možete poslovati van PDV sistema, što vam pojednostavljuje fakturisanje i knjigovodstvo. Ovo je naročito važno ako planirate manju trgovinu ili proizvodnju - ne treba da ulazite u PDV pre nego što stvarno pređete prag.

Visina naknade za registraciju i prateće takse

Kada ste odlučni da postanete preduzetnik, morate računati i na jednokratne administrativne troškove. Evo pregleda najvažnijih naknada, koje su u međuvremenu često menjane, ali vam daju orijentaciju:

• Naknada za registraciju preduzetnika - 1.200,00 dinara;
• Naknada za registraciju promene podataka - 700,00 dinara, a ako se prijavom zahteva više promena, naknada se uvećava za 300,00 dinara po promeni;
• Registracija prostora van poslovnog sedišta - 700,00 dinara po prostoru;
• Registracija zabeležbe podataka od značaja za pravni promet - 700,00 dinara;
• Brisanje preduzetnika - 1.000,00 dinara;
• Rezervacija naziva - 1.000,00 dinara;
• Izdavanje izvoda o registrovanim podacima - 800,00 dinara;
• Kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija - 30,00 dinara po strani;
• Štampanje registracione prijave - 120,00 dinara;
• Potvrda da preduzetnik nije registrovan - 400,00 dinara;
• Potvrda o pravnom sledbeništvu - 800,00 dinara po preduzetniku;
• Potvrda o podacima sadržanim u dokumentaciji - 400,00 dinara po podatku.

Ovi iznosi deluju sitno u poređenju sa ostatkom plana, ali kada saberete pečat, bankarske provizije, knjigovođu i obavezno snabdevanje prvim zalihama roba, početni trošak lako pređe i nekoliko hiljada evra. Zato je presudno da pre prvog koraka znate tačno koliko vam novca treba i odakle dolazi.

Inspkecijski nadzor i posebni uslovi za određene delatnosti

Kao što je pomenuto, za neke delatnosti potrebno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Inspekcijski nadzor će se sprovoditi redovno, a ne samo prilikom otvaranja. Zato, pre nego što potpišete ugovor o zakupu lokala, proverite sa sanitarnom, tržišnom i drugim inspekcijama da li prostor ispunjava propisane standarde. Na primer, prodavnica prehrambene robe mora imati odvojen prostor za skladištenje kvarljive robe, odgovarajuću ventilaciju i slavinu sa toplom vodom, a pekara - propisanu ventilaciju i poseban izlaz za slučaj opasnosti. Ako se bavite proizvodnjom ili prometom hemijskih sredstava, nafte, otrova, lekova ili svežeg mesa, bez ovog rešenja nećete moći ni da se registrujete, a kamoli da počnete sa radom.

Čak i za naizgled bezazlene delatnosti poput izrade torti po narudžbini, sve više kupaca traži deklaracije i potvrde o poreklu namirnica, što vas neminovno tera ka legalizaciji. Rad na crno može delovati primamljivo, ali inspekcija ne prašta, a jedna prijava može da vas košta više nego godina urednog poslovanja.

Socijalno osiguranje i doprinosi: šta plaćate i zašto

Obavezno socijalno osiguranje podrazumeva stope koje se obračunavaju i plaćaju na zarade, i to na teret zaposlenih i poslodavaca (a kod preduzetnika ste vi istovremeno i jedno i drugo). Ukupna stopa doprinosa iznosi 35,8% i raspoređuje se na sledeći način:

• Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11,00%;
• Obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75% (ukoliko se prijavljujete kao osnovno zanimanje).

Kada tome dodate porez na zaradu od 12% na osnovicu umanjenu za neoporezivi iznos (5.560 dinara mesečno), dobijate jasan uvid u to koliko država uzima pre nego što vama ostane i dinar. Zato mnogi praktičari savetuju da prvih nekoliko meseci, dok ne razradite klijentelu, budete izuzetno obazrivi sa podizanjem novca sa računa i da sve viškove vratite u robu.

Kako odabrati delatnost: najčešće dileme i realne šanse

Veliki broj početnika pita se da li je bolje otvoriti piljaru, prodavnicu zdrave hrane, frizerski salon, butik sa unikatnom odećom ili možda nešto deseto. Odgovor nije jednostavan, ali jedno važi za sve: najveća greška je krenuti bez razumevanja lokalnog tržišta.

Prodaja voća i povrća na prvi pogled deluje kao siguran posao - svi jedu hranu. Međutim, ako u mestu od 12.000 stanovnika već postoji nekoliko prodavnica, a vi nemate prednost u nabavnoj ceni, lako se može desiti da vam marža od 10-15% ne pokrije ni kiriju od 50 evra, a kamoli plate i kalo. Nasuprot tome, zdrava hrana zahteva veće početno ulaganje u raznovrsne artikle, ali i donosi vernu klijentelu koja se sporo pridobija.

Frizer ili krojač mogu da počnu u sopstvenom dvorištu sa minimalnim ulaganjem - makaze, mašina, pegla - ali konkurencija je ogromna. S druge strane, oni koji su uspeli da izgrade prepoznatljiv stil i brzu uslugu, svedoče da se solidno živi i od muškog šišanja za 200 dinara, ako se radi osam sati dnevno i ako mušterije dolaze po preporuci.

Sve delatnosti koje imaju veze sa hranom (bilo da je reč o pravljenju kolača, pekara ili restoran) zahtevaju sanitarnu inspekciju i odobrenje za rad. Nekada je potreban i stalno zaposleni tehnolog, mada se to često rešava angažovanjem spoljnog saradnika na ugovor o delu, što je trošak koji se isplati zbog sigurnosti.

Kako da prvi meseci ne budu poslednji

Period od najmanje dve godine naziva se „dolinom smrti“ za male biznise. U početku, dok razrađujete mušterije, morate biti spremni na mesece u kojima je promet nedovoljan da pokrije osnovne troškove. Zato pametni početnici:

• Zadržavaju postojeći posao dok ne vide da biznis može samostalno da diše;
• Nabavljaju inventar polovno, gde god je to moguće - vitrine, police, kasa;
• Oglašavaju se besplatno - društvene mreže, lokalne grupe, sajmovi domaće radinosti;
• Testiraju tržište malim količinama robe pre nego što napune čitav magacin;
• Sami vode administraciju u meri u kojoj je to zakonom dozvoljeno, da bi uštedeli na knjigovođi.

Jedna od najpodmuklijih zamki je psihološka: kada prvi put dnevno vidite u rukama iznos koji ste ranije zarađivali za ceo mesec, lako se zanese i počne da se rasipa. Novac od pazara nije vaša zarada dok ne platite robu, doprinose, račune i poreze. Mnogi su propali jer su od prvog većeg pazara kupili automobil umesto da obnove zalihe. Ostanite prizemni i vodite striktnu evidenciju svakog dinara.

Saveti iz prakse: iskustva i upozorenja

Oni koji su prošli sito i rešeto u privatnom biznisu često naglašavaju nekoliko stvari koje se ne nalaze u zvaničnim uputstvima:

• Roba sa isteklim rokom nije izgubljena, ali samo ako na vreme spustite cenu. Psihologija kupca je takva da će pre kupiti artikal pred istek roka ako je znatno jeftiniji, nego da ga kupi „svežeg“ po punoj ceni.
• Konkurencija ne mora da bude neprijatelj. Ponekad se može napraviti dogovor - jedna radnja prodaje sve vrste cigareta, druga nudi domaće kolače, pa se kupci sele i obilaze obe.
• Nikada ne potcenjujte troškove reklame. Svaka opština naplaćuje godišnju taksu za isticanje firme, za svetleću reklamu, pa čak i za tablu sa nazivom. Raspitajte se unapred jer iznosi mogu biti iznenađujuće visoki.
• Mrežni marketing (MLM) nije zamena za sopstveni biznis. Iako neke kompanije nude zaradu bez velikih ulaganja, to je posao koji se zasniva na izgradnji mreže i zahteva stalno angažovanje. On može biti dodatni prihod, ali retko obezbeđuje punu egzistenciju bez mnogo truda.

Zaključak: prvi korak je uvek najteži

Otvaranje sopstvenog posla u Srbiji i dalje je izazov koji traži strpljenje, upornost i bar malo sreće. Ali ono što je sigurno: informisanost je pola posla. Kada znate tačno koji papiri vam trebaju, koliko iznose takse, kako funkcioniše poreska uprava, šta je fiskalna kasa i kada morate da je uvedete - rizik greške se višestruko smanjuje.

Zato pre nego što date otkaz i uplovite u preduzetničke vode, sedite, izračunajte i zapitajte se: da li sam zaista spreman da se borim sa vetrenjačama godinu dana bez sigurne plate? Ako je odgovor potvrdan, onda vam nijedan propis, nijedan knjigovođa i nijedna inspekcija ne mogu stati na put. Samo napred - uz mudrost i hladnu glavu.